IZVOR: Izvestija;
Do sada je eksploatacija nafte i gasa sa velikih dubina ispod arktičkog leda bila ekonomski neisplativa. Sada se stvari menjaju. Glavni ekonomista pariske Međunarodne energentske agencije Fatih Birol kaže „da se ne treba zavaravati trenutnim, relativno niskim cenama sirove nafte“. Naše procene, izjavio je moskovskom dnevniku „Izvestija“, govore da uskoro predstoje ogromni problemi sa isporukama ovih sirovina zbog rastuće tražnje. To nisu nikakve fantazije, već surova realnost.IME ledene kape na severnom Zemljinom polu Arktik potiče od grčke reči „arktos“ – što znači medved… Površina Severnog pola, mešavina čvrstog tla i ledenih masa, ni do danas nije precizno utvrđena. Veoma slabo je naseljena i prema nekim procenama na njegovim rubnim delovima vekovima opstaju samo Eskimi, Aini i još nekoliko naroda azijatskog porekla – sve u svemu nešto više od 100.000 ljudi. Otkriće da duboko pod ledom Arktika leži još najmanje četvrtina, do sada procenjenih rezervi ovih sirovina, izazvalo je pravu trku za „zauzimanje“ što većih površina ledene kape. U najnovije nadmetanje za Severni pol prve su se uključile SAD, Rusija, Kanada, ali i niz manjih – Grenland (kao teritorija Danske), Island, Norveška, Švedska i Finska. Rusija je preduzela prošle godine i prvi, doduše simboličan korak: posada specijalne podmornice postavila je rusku zastavu ispod Severnog pola, na dubini od gotovo 4.000 metara, „demonstrirajući“ svoj suverenitet nad ovom teritorijom.Naučnici sada znaju mnogo više šta se krije ispod večitog leda. Za čovečanstvo koje polako troši poslednje rezerve to su novi, biblijski rudnici cara Solomona: osim nafte i gasa (procenjeno oko 20 milijardi tona), postoje i značajna ležišta nikla, bakra, volframa, zlata, srebra, mangana, hroma, titanijuma. Sve u svemu, stručnjaci procenjuju, na osnovu sadašnjih cena, da bogatstva Arktika vrede najmanje dve hiljade milijardi dolara!
Skorašnji komentari