- Србија је сакрила кључне детаље споразума о рафинерији са кинеским државним фирмама вредног 2,8 милијарди долара, називајући то пословном тајном.
- Локални становници страхују од погоршања загађења ваздуха у Смедереву, на које је већ утицала челичана у кинеском власништву.
- Аналитичари кажу да се пројекат уклапа у ширу стратегију Кине улагања у рафинирање нафте у иностранству, док се домаћа потражња за нафтом приближава врхунцу.
Становници Смедерева, српског индустријског града који је већ загађен челичаном у кинеском власништву, противе се плановима за рафинерију нафте вредну 2,8 милијарди долара коју би подржале кинеске државне компаније — пројекат о коме се углавном преговарало ван јавности.
Скоро две године након што је најављена изградња рафинерије, влада Србије је одбила да објави оквирни споразум потписан са групом China Energy International.
Министарство енергетике Србије је за РСЕ рекло да је споразум „пословна тајна“ и да би откривање споразума прекинуло преговоре са потенцијалним инвеститорима. Кључни детаљи, укључујући власничку структуру, финансирање и мере заштите животне средине, крију се од јавности скоро две године откако је пројекат, који се налази око 60 километара од Београда, најављен.
Непрозирност је подстакла забринутост у Смедереву и другим деловима Србије, чија је влада под председником Србије Александром Вучићем успоставила блиске политичке и економске везе са Пекингом и кинеским државним фирмама.
„Нисмо аутоматски против индустрије или чак рафинерије нафте, али верујемо да је Смедерево погрешно место за то јер већ имамо велики проблем загађења ваздуха“, рекао је за РСЕ Никола Крстић, директор локалне еколошке невладине организације Тврђава покрет.
Пројекат рафинерије прати шири образац у односима Србије са Пекингом: велики пројекти су преговарани путем билатералних канала, заштићени од јавне контроле и често изузети од отвореног тендера због споразума из 2009. године између Кине и Србије који омогућава директно јавно уговарање са кинеским фирмама.
Аналитичари кажу да је српски пројекат у складу са ширим помаком у кинеском нафтном сектору.
„Очекује се да ће Кина ускоро достићи врхунац потражње за нафтом, могуће већ следеће године“, рекао је за РСЕ Пламен Тончев, шеф Института за међународне економске односе у Атини. „То значи да ће многе кинеске рафинерије бити затворене и потражити могућности у иностранству.“
Страх од загађења у индустријском граду
Према речима српских званичника, рафинерија би запослила око 700 људи, а министарка енергетике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је да ће власник и оператер бити „једна од кинеских нафтних компанија“, не наводећи која је то.
Чајна Енерџи Интернешенел Груп, компанија која је потписала оквирни споразум са Београдом, је прекоморска огранак Чајна Енерџи Инжењеринг Корпорације, великог државног предузећа фокусираног на инфраструктурне и енергетске пројекте. Компанија редовно ангажује спољне сараднике и подизвођаче радова са другим кинеским фирмама.
„Тек када будемо знали детаље, знаћемо да ли је ово предаја стратешки важног сектора кинеском власнику или једноставно нетранспарентно трошење државних средстава кроз комерцијалне уговоре“, рекао је за РСЕ Стефан Владисављев, стручњак за улогу Пекинга на Балкану у Фондацији БФПЕ, београдском тинк-тенку.
Дедовић Хандановић је рекла да ће рафинерија прерађивати до 100.000 барела дневно, што је отприлике једнако капацитету главне српске рафинерије у Панчеву, близу Београда. Србија такође има мању рафинерију у Новом Саду која више није у функцији.
Званичници су представили пројекат као начин за смањење енергетске несигурности, посебно зато што је Нафтна индустрија Србије (НИС), једина српска рафинерија сирове нафте, погођена америчким санкцијама крајем 2025. године због већински руског власништва.
У Смедереву је главна забринутост даље погоршање квалитета ваздуха, који је већ достигао опасне нивое откако је кинеска компанија ХБИС купила углавном нефункционалну фабрику 2016. године, према подацима Агенције за заштиту животне средине Републике Србије.
Иако је реновирана фабрика извор запошљавања за град, она је донела и еколошки трошак, а компанија је кажњена због високог загађења ваздуха 2024. године.
„Ако погледамо наше искуство са челичаном, имамо разлога да верујемо да стандарди неће бити поштовани“, рекао је Крстић.
И други становници Смедерева се плаше да би рафинерија нафте погоршала већ лош квалитет ваздуха.
„Излазим у вечерњу шетњу и не могу да дишем“, рекао је за РСЕ Богосав Филиповић, локални пензионер. „Град је већ једном одбио ово“, рекао је, мислећи на референдум о изградњи рафинерије из 2010. године, који је пропао због мале излазности.
У то време, пројекат је предложио америчко-холандски конзорцијум, Comico Oil, али пројекат никада није напредовао.
Министарство енергетике је за РСЕ рекло да ће осигурати да се пројектом рафинерије поштују „највиши еколошки стандарди“, иако није објаснило како ће се они спроводити.
Кинески „врхунац нафтне производње“ тера рафинерије да се окрену иностранству
Међународна агенција за енергетику је у марту 2025. године предвидела да ће потрошња нафтних деривата у Кини опадати како се повећава усвајање електричних возила и економија се преусмерава ка услугама.
„Ови трендови имају велике импликације за премиум горива, која су кључна за профитабилност рафинерија“, наводи се у извештају.
Али како ће се то одвијати у Србији, остаје нејасно.
Балканска земља је потписала више од 10 споразума о кредитима са кинеским банкама за инфраструктурне пројекте од 2014. године. У тим аранжманима, Србија позајмљује новац док кинеске компаније изводе радове. Није познато да ли би рафинерија следила тај модел или би укључивала директно кинеско власништво.
Тајност око споразума са China Energy International Group такође покреће питања о улози компаније.
Чајна енерџи интернешенел група, Синопек – огромна државна кинеска енергетска компанија и највећа светска рафинерија нафте – и приватна српска компанија Орс Оил Газ потписале су у новембру меморандум о разумевању за рад на рафинерији.
Синопек и Орс Оил Газ нису одговорили на захтев РСЕ за коментар.
Ерика Даунс, виши истраживач у Центру за глобалну енергетску политику Универзитета Колумбија, рекла је да је улога China Energy International Group вероватно усредсређена на проналажење инвеститора за пројекат, као и на пројектовање и изградњу рафинерије.
„Интересовање компаније Синопека за пројекат рафинерије поклапа се са њиховом стратегијом изградње и улагања у прекоморске рафинерије док се Кина приближава врхунцу потражње за нафтом“, рекла је она за РСЕ.
Од стране РСЕ/РЛ
Skorašnji komentari