• Руски рат у Украјини довео је Кину у донекле несигуран положај.
  • Русија је важан енергетски (трговински) партнер Пекинга.
  • Укупна трговина Русије са Кином је мања у поређењу са трговином Пекинга са САД и ЕУ.
  • Пекинг је уложио напоре да ублажи свој став и приближи се европским и западним позицијама.

Кина и Русија су неколико година градиле алтернативни светски поредак у односу на онај који нуде САД и њихови савезници. Ово је убрзано једностраним повлачењем САД у мају 2018. из Joint Comprehensive Plan of Action (JCPOA) са Ираном, њиховим повлачењем из Авганистана у августу 2021. и њиховим „крајем борбене мисије“ у Ираку у децембру 2021., између осталог. Фактори. Кинеска стратегија за постизање овог новог светског поретка заснована је на постепеном напретку моћи, заснована на новцу који тече из њеног програма „Један појас, један пут“ (One Belt One Road; ОБОР). Међутим, руски министар спољних послова, Сергеј Лавров пре његовог прошлонедељног састанка са кинеским колегом Ванг Јијем, коментарисао је да Москва и Пекинг утиру пут „ка мултиполарном, праведном, демократском светском поретку”. Ова изјава је прерано дата, што је забринуло кинеске партнере. Примедбе, на ову изјаву, које су се шириле у јавности су натерале Пекинг да мора да буде још пажљивији у томе како САД тумаче његове односе са Русијом, посебно у енергетском сектору у којем високе цене нафте представљају директну економску и политичку претњу Вашингтону. Кина је две недеље пре него што је Русија извршила инвазију на Украјину изјавила да „нема ‘нема ограничења’ колико далеко може ићи руско и кинеско пријатељство” и убрзо након тога потписала низ великих уговора о нафти и гасу који су обема странама обезбедили додатну безбедност од било каквих санкција од стране  САД у будућности. Међутим, овај уговор је потписан на основу тога да Пекинг није веровао да ће Русија нужно покренути инвазију на Украјину. Само дан након што се војни сукоб проширио на главне градове Украјине, кинески председник Си Ђинпинг је одржао хитне разговоре са руским председником Владимиром Путина у којима се залагао за мирне преговоре Русије и Украјине. „Кина је наговестила своју нелагодност због руских војних акција, [и] поновила да поштује ‘суверенитет и територијални интегритет свих земаља’,” рекла је Еугениа Фабон Викторино, шеф азијске стратегије за СЕБ (Asia Strategy for SEB), у Сингапуру, за OilPrice.com  прошле недеље.

Аутор Симон Ваткинс – 5. април 2022, 19:00 ЦДТ

НАСТАВАК АНАЛИЗЕ ВЕЗАНЕ ЗА КИНЕСКО РУСКЕ ОДНОСЕ СЛЕДИ::::