Од стране особља РСЕ/РЛ – 11. октобар 2025, 12:00 ЦДТ
- Америчка Канцеларија за контролу стране имовине (OFAC) увела је санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) у руском власништву, једине српске рафинерије сирове нафте, након неколико одлагања, што би могло значајно утицати на ову балканску земљу.
- НИС, који је у јануару стављен на америчку листу санкција због „секундарног ризика“ и руског власништва, објавио је да му није продужена посебна лиценца од стране америчког Министарства финансија, што је довело до оперативних изазова упркос обезбеђивању довољних залиха нафте.
- Санкције, усмерене на спречавање финансирања руског рата у Украјини, подстакле су Хрватску да понуди куповину НИС-а ако Србија то сматра решењем, док Србија, која је у великој мери зависна од руског гаса, наставља да се носи са својим сложеним односима и са Русијом и са Западом.
Америчка Канцеларија за контролу стране имовине (OFAC) саопштила је да су санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) у руском власништву, једине српске рафинерије сирове нафте, ступиле на снагу након неколико одлагања, што би могло тешко да погоди ову балканску земљу. НИС је 9. октобра саопштио да посебна лиценца америчког Министарства финансија која дозвољава компанији да послује није продужена након што је осам пута одлагана откако је компанија први пут стављена на америчку листу санкција у јануару због свог „секундарног ризика“, односно руског власништва.
Санкције су, између осталог, усмерене на спречавање финансирања Кремљовог рата у Украјини од стране руских енергетских компанија. „Компанији није продужена посебна лиценца од стране Министарства финансија Сједињених Држава, што омогућава несметано оперативно пословање“, наводи се у саопштењу НИС-а . „ Од уврштавања компаније на листу СДН (Specially Designated Nationals) у јануару, НИС пажљиво прати ситуацију и покушава да прилагоди своје пословање новим околностима… НИС је у овом тренутку обезбедио довољне залихе нафте за прераду, док су бензинске станице правилно снабдевене свим врстама нафтних деривата.“ Гаспром њефт, којим управља Кремљ, директно или преко својих подружница, главни је власник значајне енергетске имовине у Србији. Од 2008. године, Гаспром поседује велики удео у НИС-у, националној нафтној и гасној компанији Србије.
Иако је Србија више пута осудила руску инвазију у Уједињеним нацијама и другим међународним форумима, до сада је одбила да се придружи западним санкцијама против Москве.
Србија је у великој мери зависна од руског гаса и тренутно је у преговорима о новом споразуму о снабдевању. Председник Србије Александар Вучић изјавио је 7. октобра да ће Београд разговарати са Русијом о начинима решавања проблема насталих санкцијама. „Више немамо шта да разговарамо са Американцима. Сједињене Државе су наметнуле своју вољу другима, а Европа ће подржати америчке санкције“, рекао је Вучић. Власничка структура НИС-а је неколико пута промењена јер је компанија настојала да избегне санкције, али је и даље углавном у рукама руских компанија. Гаспром је у септембру пренео своје акције једној од својих подружница са седиштем у Санкт Петербургу, која сада држи 11,3 одсто акција компаније, према подацима објављеним на веб-сајту Београдске берзе 21. септембра. Гаспром њефт, подружница Гаспрома, и даље држи највећи удео у НИС-у са 44,9 одсто, док Србија поседује 29,9 одсто. Остатак држе мали акционари. У јануару је Вучић одбацио могућност национализације НИС-а, додајући да Србија „неће учествовати у одузимању руске имовине“.
„Финансијски сектор ће морати да престане да ради са НИС-ом – да одмах обустави све трансакције и сарадњу – како би избегао да буде сматран банком која послује са санкционисаним ентитетом“, додао је. Стручњаци из индустрије рекли су да ће испоруке сирове нафте Србији, као и извоз горива, и више цене бензина вероватно бити међу негативним последицама америчких санкција против НИС-а, који снабдева преко 80 одсто српског дизел и бензинског горива.
Последице америчких санкција против НИС-а вероватно ће се осетити и на суседне земље, при чему српска нафтна компанија има послове у Хрватској, Босни и Херцеговини, Румунији и Бугарској. Хрватски председник, министар економије Анте Шушњар, изјавио је 9. октобра да је његова земља спремна да купи НИС ако Србија види продају као потенцијално решење, напомињући да је хрватска нафтна компанија Јадрански нафтовод уско повезана са НИС-ом 40 година „без икаквих претензија да доминира малопродајним тржиштем у Србији“. „То би олакшало и нама и Србији“, рекао је. Србија, која је поднела захтев за придруживање Европској унији 2009. године и започела преговоре 2014. године, није одговорила на коментаре.
Skorašnji komentari