О несигурности положаја у који је Русија довела Кину сведочи и чињеница да су све већи страхови од узвратних мера САД против Пекинга фаворизовали распродају кинеских акција након инвазије 24. фебруара. „Кина ће морати да учини јачи гест неутралности ако Пекинг жели да смањи ризик од политичких и економских санкција другог реда након руске инвазије на Украјину“, рекао је Рори Грин, шеф истраживања Кине и Азије у ТС Ломбард у Лондону, за Oilprice.com, прошле недеље. „Наш став је и даље да ће Кина поштовати постојећи режим санкција и да даје приоритет одређеним циљевима у тренутним геополитичким превирањима: прво, одржавање нормалних веза са Русијом, али избегавање помагања у ратним напорима; друго, неотуђење од ЕУ; и, треће, избегавање секундарних санкција и економске штете“.
Релативни значај првог циља је сада много мањи, рекао је он, пошто је Пекинг уложио напоре да ублажи свој став и приближи се европским и западним позицијама. „После цурења обавештајних података и америчких оптужби, кинески званичници су покушали да разјасне став Пекинга, а кинески амбасадор у САД, Ћин Ганг, написао је уводник Вашингтон поста који је подвукао суверенитет Украјине и подвукао неутралну позицију Кине“, рекао је он за Oilprice.com. „Такође, у билатералном позиву, председник Си је позвао [америчког] председника [Јоеа] Бајдена и њихове земље да ‘раде за светски мир и спокој’“, подвукао је Грин, „Поред тога, раније ове недеље, Си је описао сукоб као ‘рат’ по први пут, а кинески државни медији су такође почели мање повољно да извештавају о Русији, укључујући извештавање о смрти цивила“, рекао је он. „Све у свему, упркос заједничким вредностима и невољности Пекинга да подлегне притиску Запада, мислимо да ће доминирати стратешка рационалност“, истакао је Грин. „Кина је показала снажну преференцију за избегавање економских последица руских акција и, с обзиром на растућу забринутост тржишта у Пекингу, очекујемо да ће економија доминирати идеологијом“, закључио је он.
Иако се сматра да су, у складу са америчким ограничењима према Русији, она важна и за Кину, и даље је случај да постоји неколико легалних и квази-легалних начина да Кина настави да увози руску енергију у значајним количинама, што доприноси укупној глобалној понуди и утиче на цене нафте. Како је недавно детаљно анализирао Oilprice.com, Кина има дугу историју у могућности да заобиђе санкције – у распону од законитости и шире – са основним факторима који иду у њену корист у погледу тога што је Русија од почетка кризе све мање повезана са САД финансијском инфраструктуром и америчким доларом, а дистрибуција енергената може да се врши кроз директну инфраструктуру за нафту и гас између две земље. Прикладно је напоменути да је отприлике у исто време када су потписана два велика нова уговора о нафти и гасу између Русије и Кине, дошло до разговора између Гаспрома и Кинеске националне нафтне корпорације да ће уговор бити решен у еврима како би се диверсификовало плаћање америчком валутом.
„Како амерички долар постаје све више изложен притиску, постоји подстицај да се велики део девизних резерви претвори у јуане“, подвукао је Викторино из СЕБ-а. „У случају Русије, ранија ограничења уведена након анексије Крима 2014. довела су до значајне диверсификације руских девизних резерви у односу на амерички долар: од резерви од 643 милијарде долара, удео америчких долара је пао на 16,4 одсто од У другом кварталу 2021. са 44,4 одсто у 2014, док је у истом периоду Русија извршила кумулативне куповине кинеског јуана у вредности од скоро 78 милијарди долара, што значи да је садашњи удео јуана на 13,1 одсто“, рекла је она.
Аутор Симон Ваткинс за Oilprice.com
Skorašnji komentari