Ово је имало директан утицај на светско тржиште нафте. У исто време, међутим, Еугениа Фабон Викторино, шеф азијске стратегије за СЕБ (Asia Strategy for SEB), у Сингапуру, додала је, да се Пекинг уздржао од називања руских акција „инвазијом“ и уздржао се и при гласању о резолуцији Савета безбедности УН којом би се осудила агресија Русије на Украјину. „Поред тога, Кина до сада није наговестила намеру да предузме директну акцију против Москве и одржавала је отворене трговинске везе са Русијом“, рекла је она. Кључни разлог за ово, изнад било каквих идеолошких аспирација новог светског поретка, јесте то што, иако Русија чини само 2,9 одсто укупног кинеског увоза, Москва је помогла Кини, када се она суочила са енергетском кризом током 2021. године „Као резултат тога, Русија сада чини 20,1 одсто укупног кинеског увоза угља, а њен удео у кинеској увезеној сировој нафти је стално растао на 15,6 одсто до краја 2021. са 11 одсто у 2014. години“, истакла је Викторино. Руски витални стратешки значај за Кину поново је појачан 30-годишњим уговором са Русијом око испоруке гаса Кини преко новог далекоисточног гасовода – који је пуштен у рад након ранијег инсталираног гасовода Снага Сибира-1 (Power of Siberia-1) који је почео да испоручује гас 2019. године – како је истакнуто на OilPrice.com.
„Упркос јачим везама између Пекинга и Москве последњих година, кинеско пријатељство има ограничења“, подвукла је Викторино. „Док је Русија све важнији извор енергије, њена укупна трговина са Кином је много мања у поређењу са трговинским везама Кине са Сједињеним Државама и Европском унијом [ЕУ]“, рекла је она. Према последњим подацима, међу највећим трговинским партнерима Кине, ЕУ чини 15,3 одсто укупне кинеске трговине, а следе САД са 12,5 одсто. „Како се санкције против Русије заоштравају, постоје извештаји да неке од највећих кинеских државних банака већ ограничавају финансирање трансакција руске робе“, рекла је она за OilPrice.com. „Иако су санкције до сада престале са руском трговином енергентима, кинеске банке су можда већ престале да издају акредитиве деноминиране у америчким доларима у вези са руском робом“, додала је она. Рекавши ово, подвукла је она, финансирање руских производа у кинеским јуанима може бити доступно и даље, иако, само, уз виши ниво контроле. „Велике кинеске банке не би биле вољне да изгубе приступ доларским трансакцијама, по нашем мишљењу, а у прошлости су кинеске велике четири банке поштовале санкције САД против Ирана и Северне Кореје у покушају да задрже приступ систему клиринга у доларима“, закључила је она.
Аутор Симон Ваткинс – 5. април 2022, 19:00 ЦДТ
НАСТАВЉА СЕ…
Skorašnji komentari