Kao ekspert u ovoj oblasti Mićić navodi podatke o zalihama nafte u Srbiji iz godišnjaka World-Oil-Review-2020. U ovom godišnjaku se operiše samo sa ukupnim utvrđenim (otkrivene) geološkim rezervama, ne uzimaju se u obzir potencijalne (neotkrivene) rezerve. Na ovaj način se daje realna slika raspoloživih količina nafte, kaže naš sagovornik.
„Pre privatizacije NIS-a, na primer 2005. godine, one su iznosile 11,534 miliona tona, a već 2010. su iznosile 16,498 miliona tona, dok su 2015. iznosile 18,25 miliona tona. Od 2017. zaliha domaće nafte iznosi 14,016 miliona tona i ne pada. Ako se izračuna parametar zaliha/eksploatacija domaće nafte vidi se da je taj količnik 17, što znači da nafte ima još za 17 godina“, objašnjava Radoslav Mićić.
On dodaje da se, posmatrajući druge zemlje u regionu, može videti da zaliha rezervi od 16-17 godina nije mala.
„Prosečna zaliha u Evropi je 12 godina. Hrvatska, na primer, ima zalihe za 16 godina, Nemačka za 14, Danska 12, Grčka 11, Francuska 10, Češka za 8, Mađarska samo 4. Inače, ovo su samo dokazane rezerve za koje sigurno znamo da postoje, a postoje i pretpostavljene koje mogu da budu i 4-5 puta više. Ovaj podatak se menja na osnovu istraživanja rezervi i promene potrošnje“, ističe profesor Mićić.
Skorašnji komentari